To the moon and back!

Nema razloga da se ljutis, ti si slomio moje srce.

02.09.2015.

Sta sada da radim?

Sutra mu je rodjendan. Opet sam ga se setila, ne znam do kada vise ovako. Videla sam ga skoro u gradu, nije mogao ni da me pogleda u oci. Lajkovao je moju sliku sa njim. Sta je zeleo sa tim da mi kaze? Da mu je drago sto sam sa njim? Ne znam. Vec par dana razmisljam da li da mu cestitam taj rodjendan i sta bih mu napisala. Pitala bih nekoga za savet, ali nemam koga. Stvarno ne znam sta da radim.

14.05.2015.

Neki ljudi dodju u tvoj zivot samo da te nauce kako boli slomljeno srce. I odu. Neki, pak, dodju, cine te srecnom. I nikada ne odu.

Trazila sam coveka koji nije s ove planete. Mislila sam da ga necu nikada naci, a onda si se ti pojavio. Bas onakav kakvog sam trazila. Covek koji ce sa mnom biti najbolji covek, ali i najvece dete. Za tebe sam i tvoja devojcica i zena u jednoj.

14.05.2015.

Hvala ti, romanticaru moj, sto me zelis bas takvu kakva jesam. Hvala ti sto konacno volim sebe.

Nikada nisam bila 'popularna'. Nisam bila kraljica mature, nisam imala sve petice pa da me pamte bar kao strebera, nisam ni nesto posebno lepa, ali da se razumemo, nisam ni ruzna. Prosecna sam. U svemu. Samo su mi snovi izvanprosecni. I sada se pitam: hoce li me ti snovi unistiti ili ipak spasiti?

13.05.2015.

Veruj mi na rec. Zavrsene ljubavi moraju ostati zavrsene.

Rekli su mi da si se promenio. Mnogo. Znam, promenio si se onog dana kada si mi rekao da je gotovo, da raskidamo. POsle tog dana si postao druga osoba. KAo da te ne poznajem. Ja sam volela nekog drugog tebe, sa njim sam bila. Sa takvim tobom ne bih nikada. Rekli su mi da imas devojku. I nisam plakala. I nisam besnela. Samo sam zacutala. I oprostila se od poslednjeg delica tebe koji je ziveo u meni. Imam i ja decka. Od tebe sam se oprostila onog dana od kada sam sa njim. Znas koja je razlika izmedju moje veze sa njim i tvoje veze sa njom? Ja sam iskrena, nikada ga nisam lagala (kao sto nisam nikada ni tebe), sve zna i bas ovakvu me voli. A ti nju lazes, glumis joj osecanja kao sto si i meni. I nemoj vise nikoga da pitas za mene, da pricas kako sam predobra... Kasno je sada, nastavila sam dalje bez tebe. I srecna sam.

13.05.2015.

*

"Bices moja ili Bozija." Bozija, tvoja nikad.

30.03.2015.

Gresim li?

Iz dana u dan sve se vise pitam da li gresim. Da li gresim sto cu sa njim provesti ostatak zivota? Znam da me niko vise nece voleti od njega, znam da se niko vise nece truditi da me usreci, da se niko vise nece truditi da mi dokaze koliko me voli. Mozda sam se samo uplasila, verovatno ce sve biti u redu. Mozda se samo plasim kako ce ta ljubav proci posle 3-4 godine, jer svi mi to govore. Ne slazem se sa njima. Kada je prava ljubav u pitanju ona ne prolazi.

27.03.2015.

"Ako obećaš osobi koja te voli da ćeš ostati, ispuni to. Jer to obećanje znači. Mnogo."

9 meseci je proslo od kada smo raskinuli. Dobro, to nije prava istina. On je ostavio mene. Rekao je da ne moze zbog daljine, a da cak nije ni pokusao. Ali znas li sta me je najvise povredilo? Kada mi je rekao da da mu je i njemu tesko sto tako radi, ali da ne moze zbog daljine. Da mu je bilo tesko ne bi onda raskidao, bar bi pokusao. To mi je slomilo srce. Ne znam sta sada da napisem. Da li da napisem da sam jos uvek obamrla? Da je proslo 9 meseci i da i dalje ne verujem da je sve gotovo? Ili da napisem da znam da sam ja za sve kriva. Da ima toliko toga sto bih sada uradila drugacije. Da se zbog mnogo cega kajem. Da sam bezbroj puta pomislila „a šta bi bilo da sam”. Ali sad je prekasno. Nikada nikoga nisam volela kao što volim Njega, a dozvolila sam da ga izgubim. Nedostaje mi, ali nastavila sam dalje bez njega.

28.02.2015.

"Upitaše me kako sam noćas. Rekoh im dobro. Ma odlično sam, uzviknuh. A nisam bio, ni blizu toga."

"Ozbiljno ti kažem, ponekad je veoma važno da staviš tačku na sopstvenu bol."

26.02.2015.

"Pomiriš se sa prošlošću. Oprostiš. Nastaviš."

Treba mi neko moj da me zagrli i da se isplacem za sve sto je proslo i za sve sto ce doci. Treba mi neko da me voli kao sto me niko pre nije voleo, neko u cijem zagrljaju cu osecati da konacno pripadam nekome. Treba mi neko ko me nece povrediti kao sto su ostali.

26.02.2015.

Mogli smo se voleti i biti srecni skupa, ali mi smo ipak izabrali da ne postojimo.

Curica je odrasla i shvatila da nije bitno imati puno prijatelja. Bitno je imati prave prijatelje i prave ljude oko sebe. Shvatila je koliko vredi, naucila da voli samu sebe vise nego tebe. Curica, sada zena, je shvatila sta je ono vredno u zivotu i napokon moze biti onakva kakva je. I znas sta? Odraslo je i njeno srce. Vise ne treba decaka, treba muskarca. Da li je doslo vreme da i ti odrastes, nezreli decace?

26.02.2015.

Mogu ja bez tebe kao i ti bez mene.

Dosta mi je cekanja. Cekam da se javis, cekam da dodjes, cekam da sta kazes, cekam da me zagrlis, poljubis. Uzalud cekam. Prolazi mi zivot u cekanju.

11.02.2015.

Ne mozes od decaka ocekivati da postupi muski. Ne mozes.

11.02.2015.

...

Da znas sta ne znas... Neka, ima vremena. Necemo zuriti. I to cu ti reci kada bude najbolje vreme. Pravo vreme. Ali obecavam ti: kada saznas to sto ne znas, shvati ces da se nisi dzaba trudio oko mene.

13.01.2015.

Jednostavno je. Jedan ti izmami suze, drugi osmeh. Jednostavno je. Vazan je onaj koji te cini srecnom.

Odluka da mi ti prestanes biti najvaznija osoba je moja najbolja odluka u zivotu. Najvaznija sam sama sebi; sada znam da to tako ide.

13.01.2015.

Kazu da se ljudi ne menjaju. A ja njega odavno ne prepoznajem.

13.01.2015.

- Jos ti fali? - Ko?

11.01.2015.

Ne dam da me gazis. Jer volim sebe vise nego tebe.

11.01.2015.

Prvi je uz svoje prezime izgovorio moje ime. Naglas. Ozbiljno.

05.01.2015.

Kupila bih jedan zaborav. Ne pitam za cenu.

05.01.2015.

On je dusa. Trpi moja losa raspolozenja. Ne ljuti se kad se ljutim bezveze. Pusti me na miru kad oseti da zelim samocu, iako bi me najradije grlio i ljubio. On je dusa. Moja. On nije kao ti.

Image and video hosting by TinyPic

05.01.2015.

Nista ne ide na silu. Ni ljubav. Ni zaborav.

03.01.2015.

Izvini sto sam te volela i pisala stihove o tebi. Necu vise nikada

Umori se covek od tuge, naljuti se i odluci biti srecan.

02.01.2015.

"Ako sam pobedio zelju za tobom, onda mogu sve ... "

Ne verujem u te Nove godine, nova ja. Ne menja se covek kada otkuca 00.00h te noci. Promeni se samo datum. Ti ostajes isti. Sa svim svojim zeljama i nadanjima. Ali, opet nisam odolela. Tacno u ponoc pozelela sam mnogo toga, ali ne i njega. Njega ostavljam u 2014. To je bila nasa godina i upravo je postala samo uspomena... Ocito se ne menjamo mi, ali menjaju se nase zelje. A kada vise nisi ni deo necijih skrivenih zelja, onda si tu osobu izgubio. U nasem slucaju, srecna ti Nova, nekada najdrazi decace, izgubio si onu koja te najvise volela. Vreme je za nesto srecnije ljubavne price i dobre decake koji na tebe ne lice.

01.01.2015.

Dobro, docekali smo. I sta sada?

Prva zelja u tekucoj godini: Boze, ako postoji, a postoji, dovedi ga. Postaje neizdrzljivo.

01.01.2015.

Srecna Nova godina svima, zelim vam sve sto zelite sami sebi, da budete srecni i zaljubljeni, voljeni, okruzeni pravim prijateljima.

30.12.2014.

I sneg sam docekala, ali tebe nisam.

"A krene od poruke. Zatim upoznavanje. Razgovaranje po cijeli dan. Zaključite kako ste stvoreni jedno za drugo. Volite identičnu hranu, muziku, filmove. Međutim. Tako isto se i završi. Porukom."

29.12.2014.

Ne mogu vise. I necu. Cekati. Nekoga ko nece doci.

Nije nasa tuga ista. Ti si njega ostavila. On je mene. Ti si otisla od ljubavi. Moja je otisla od mene.

29.12.2014.

Nova godina ce sigurno doci. Ti sigurno neces.

Pada sneg, i to je ok…nekad sam volela sneg, danas me pomera na neki drugi nacin… Nedostajes mi, i to je ok…pa kako da mi ne nedostajes kada pada sneg, parovi na ulici se priblizavaju jedni drugima ne bi li se ugrejali a i meni eto to fali. Tuzna sam, i to je ok…kako da ne budem tuzna kada mi neko nedostaje, nedostajanje radja tugu, naucila sam vec da se nosim s njom. Lenja sam, i to je ok…kako da ne budem lenja kada sam tuzna, tuga te umrtvi, uspori, izvuce iz tebe snagu, ususka te u neke misli pa te pusti sama da se ugusis. Jos ti se nadam, i to je ok….kako da ti se ne nadam, nakon jedne zime sa tobom, svaka bez tebe gubi smisao.

27.12.2014.

- Hej, je li dosta cekanja nekoga ko nece doci, ko je srecan sa onim sa kim je? - Dosta je.

Otisao je. Otrcao drugoj u zagrljaj. Srecan je. I drago mi je zbog toga. On je svoju srecu nasao. I ja cu jednom.

28.11.2014.

...

Image and video hosting by TinyPic

27.11.2014.

Znas, verovala sam da sam ti posebna. Dok nisam otkrila da je sve to deo tvoje igre: Osvoji, slomi, idi.

27.11.2014.

Dan je ok. Dan ne boli. Noc boli. Kada ostanem sama medju cetiri zida. Sa svojim mislima. I uspomenama. I zeljama.

02.11.2014.

To sto se ne javljam, ne znaci da ne mislim. Mislim. Itekako.

Prva, druga, treca cigareta. Ne vredi. Ne pomaze. Ne ubija nedostajanje.

02.11.2014.

Plasim se svojih emocija koje cuvam samo za tebe. Ogromne su.

Poslala bih ti poruku. Ali ponos je ipak jaci. Kako god, nedostajes mi.

02.11.2014.

Sve neki glumci oko mene. A niko mi nije rekao da sam u filmu.

"Molim te, ne dolazi... I ne zovi me, plašim se tvojih lažnih riječi. Ne piši mi; ne želim imati ni poruku da te se sjećam. Ne gledaj me; ne želim da vidiš da te volim. Ne dodiruj me; saznat ćeš koliko te volim. Ostavi sve tako kako je. Ti nisi muškarac za jednu ženu, a ja sam žena za samo jednog muškarca. Mi nismo jedno za drugo. I to je jednostavno tako. I zato ne dolazi..."

02.11.2014.

I onda mi dodje noc poput ove pa samu sebe u cudu pitam: Zasto ti ono za njim, zivota ti, patis?

Jutros sam se probudila i shvatila da sam navikla da ga nema. Navikla sam voleti nekoga koga nemam. Ali, znate, shvatila sam da nije kraj sveta, da se imam i dalje cemu smejati, zbog koga biti srecna. Mozda mu nikada necu oprostiti sto je otisao iz tako glupih razloga, ali uvek cu biti ponosna na sebe jer sam uradila za ovu ljubav sta sam mogla. Uradila sam i ono, do sada nezamislivo za mene: pregazila sam preko ponosa, kojem nema mesta u ljubavi, i pokusala ga uveriti kolika je moja tuga za njim. A kazu da je tuga veca sto je veca ljubav. A mene boli previse. Do srzi.

02.11.2014.

„Zbog još ovo malo ljubavi koju osjećam prema tebi i želji da nikoga ne povrijedim, pustila sam da ode još jedan potencijalni princ moga života...“

Image and video hosting by TinyPic

02.11.2014.

Za tebe i nisu naivne devojcice poput mene vec bludnice poput nje.

Laku noc, idi na spavanje. Ni veceras ti se necu javiti. Ne isplati se trositi kredit na srcu.

31.10.2014.

Cuvaj se, nekome je jos uvek stalo!

I dalje tvoj Smesko :D

31.10.2014.

"Moj glumac s Oskarom i dalje odlicno glumi, samo mene u tom filmu vise nema."

Dovoljno sam vremena potrosila misleci na njega, a jos vise pateci za njim. Mislila sam da je s vremenom lakse. Pa zasto onda boli cak i vise?! Zasto ova bol ne nestaje? Vreme, prokleto bilo! Cak se i ti igras sa mnom! Nije moje srce stena pa da ga nista ne moze unistiti. Da, jako je. I jace nego sto sam mislila. Ponosna sam na njega. Ali ne i na sebe. Ne zaboravljam ga. Ne ide. Ne pricam o njemu, ne slusam o njemu, pa opet ne ide... Trebao je nestati jos onda kada sam ga pocela zvati "niko". Ali za moje srce, on je jos "moj neko". Ne zelim to. Ne zasluzuje da ga se secam. Ne zasluzuje nista! Kriva sam, znam. Jos ga nisam pokusala zameniti, a moram. Zadnji me zagrlio, zadnji me poljubio, zadnji me nasmejao, zadnji me lagao... Dodjavola, covece, nisi li mogao biti onaj pravi?! Ljuta sam. Na tebe, na sebe, na celi svet. Na tebe jer si me lagao, na sebe jer sam ti poverovala, na svet... On je uvek svima za sve kriv. Covece, secas li se ti? Secas li se kako sam te gledala, grlila, ljubila? Secas li se mog smeha? Ja da, i fali mi. Pre svega, secas li se sebe dok si bio sa mnom? Ja se secam i toga. Neke stvari, glumce s Oskarom, ipak ne mozes odglumiti. Uvek sam govorila: "Sa mnom je tesko, ali moze se". Ti najbolje znas kako je sa mnom zaljubljenom prelako. Tada sam mislila da osecamo isto. Sada ne znam. Ne znam ko je ta koje se setis svaku noc pre spavanja. Ali znam sta pamtis. Kada smo mi u pitanju, sve i da hoces, ruznog se setiti ne mozes. Kada ga nije bilo... Osim mozda rastanaka... Ali, naucio si ti na rastanke. Ipak, ti si otisao, ne ja.

31.10.2014.

I danas sam te pozelela. Dodjavola!

Bio je jedan od onih ciji se zagrljaji pamte celi zivot. Bio? Jos je. Uvek ce biti.

03.10.2014.

"Kucnuo je cas, istinu da cujem. Volis li me jos, sutra putujem. Htela bih da znam sta me ovde ceka ako ti se vratim iz daleka"

30.09.2014.

Ako ti zaboravljas, neko ne moze. Razmislja i ne prestaje..

Danas je moglo da nam bude 11 meseci, ali ti nisi zeleo.

27.09.2014.

Počele su kise. Tebe nema. Sama sam. Moja secanja i ja. Ali moze se nekako i bez tebe.

Sat na zidu je vec odavno otkucao 00.00h. Prezivela sam jos jedan dan bez tebe. Navikla sam da te nema. Navikla sam zaspati bez tvoje poruke za laku noc. Bez onog: "Laku noc, Mimi. <3" Nema vise takvih poruka. Nema nicega. Samo prokleta tisina. Ali, i dalje te sanjam... U snu te grlim, ljubim, osetim. Samo u snu te jos imam. Slatki su to snovi, ali stvarnost je gorka. Stvarnost je takva da volim nekoga koga vise nema. Tiho i brzo si usao u moj zivot, a još tise i brze otisao iz njega. Bila sam ti nesto poput usputne stanice. A ko se jos seca usputnih stanica?! One nisu vazne. Vazno je samo mesto na koje zapravo idemo. Usputne stanice sluze samo da nam sto pre prodje vreme pre nastavka putovanja ka odredjenom odredistu, jedinoj bitnoj stvari. Tesko je prihvatiti da sam ti to bila - samo jos jedna usputna stanica, koja nije vredna pamcenja. A ja tebe pamtim... Sanjam te, zelim, trebam, volim! Sad cekam drugog stranca kojem ce ova usputna stanica postati i odrediste.

27.09.2014.

Ne moras nista ni reci. Znam da sam zaboravljena. Pokazujes to svojim delima, nesvesno.

Znas, jos te cekam na nasem starom mestu, s istim osmehom na licu. Sve se nadam da ces doci, da ces shvatiti da sam ja ta koju celi zivot sanjas i zelis. Jos se nadam da ce se moje cekanje isplatiti... Dodje jesen, moja najdraza jesen koja mi je donela tebe... . Ova jesen ne donose mi ni dasak tvog mirisa ni sapat tvoga glasa. Zima... Volela bih da si bio moja zima, kao sto si bio moja zima i prosle godine. Ali, ne. Nema te. Postojis samo u mojim snovima... I eto, jesen se uvukla u moj mali grad, a ti si mi se odavno uvukao pod kozu i ne odlazis. A kako se resiti necega sto ti je pod kozom? Vreme? Hoce li mi ono pomoci? Pa do sada i nije bas nesto pomoglo.

24.09.2014.

"Za tebe sam uvek tu:podne, ponoc, sreca ili nesreca ... Otkad imas mene nisi sama. Voleo bih da to znas ..."

Ako nekad citas ovo, sutra, ili za deset godina, trideset, pedeset, citaj kao da citas prvi put. Nevazno da li si i dalje mlad, muskarac u godinama ili starac. Nevazno da li si i dalje njen, neciji ili niciji, citaj ga sa istim onim zarom kao da ti se trenutno desava... Nedostaje mi prva recenica koju izgovorim kada te vidim. Nedostaje mi tvoj pogled, onako polusanjiv, polulenj i radostan. Nedostaje mi nacin na koji me gledas, sa rukom na bradi a ujedno grickas nokte zubima. Nedostaje mi da te mazim, da ti namestam kosu kako mi odgovara. Nedostaje mi tvoja kosa. Mokra, vlazna, prljava, pustena, uvezana. Nedostaje mi tvoje lice, tvoje ruke, tvoj glas, tvoje oci. Nedostaje mi miris tvoje koze. Nedostaju mi tvoja obecanja da ces manje da pijes i pusis. Nedostaje mi tvoj osmeh. Nedostaje mi zivot kakav postoji samo u tvojim ocima i nigde vise. Nedostaje mi to da ti bar malo nedostajem, bar ponekad... Ako nekad citas ovo, citaj polako, najsporije sto mozes, rec po rec, i od svih ovih nedostajanja sastavi nasu ljubav... Nedostaju mi godine koje necemo provesti zajedno. Nedostaje mi zivot koji necemo proziveti. Nedostaju mi svi oni trenuci koje ces pokloniti drugoj. Nedostaje mi more na koje nikada necemo otici. Nedostaje mi jesen, zima, prolece sa tobom. Nedostaju mi nasa deca koju necemo imati. Nedostaju mi filmovi koje necemo gledati. Nedostaju mi tvoji snovi koje ces drugima da prepricavas. Nedostaje mi sve ono sto bi tek moglo da mi nedostaje da smo zajedno... Nedostajes mi ti pored mene. Nedostaje mi tvoja podrska i tvoje divljenje. Nedostaje mi tvoj pogled kao moje najbolje ogledalo. Nedostaje mi da spustim glavu na tvoje rame. Nedostaje mi da ti kazem da moram da idem a ti da me zadrzis. Ako nekad citas ovo, znaj da nece niko da te stedi, niko, nikad. Zivot ce te trositi kao sto trosi sve i svakoga. Snovi u koje se sada kunes mogu da te izdaju na prvoj krivini. Ljudi takodje. Ali ne odustaj, nikako ne odustaj. Zbog sebe, zbog mene, zbog nas, zbog zivota koji vredi odziveti do kraja. I obavezno se nadaj i voli, to je jedino sto moze da te odrzi... Nedostaje mi uzbudjenje pred nas susret i razocaranje sto nikada nisam stigla sve da ti kazem. Nedostaje mi da budem uz tebe i kada nisi u pravu. Nedostaje mi da te branim kada te napadaju. Nedostaje mi da se razderes na mene kada poludis. Nedostaje mi da ti se zalim. Nedostaje mi tvoje smejanje, tvoja strast za zivotom, muzikom, ljudima. Nedostaje mi da mi kazes da ti nedostajem a odavno mi to nisi rekao… Nedostaje mi tvoj neprestani smeh koji traje i kada se zaustavi. Nedostaje mi tvoja otkacenost i one neke tvoje cuvene recenice. Nedostaje mi tvoj zagrljaj, dodir, tvoja pravdanja, izvinjenja. Nedostaje mi da te cekam i ispracam. Nedostaje mi da te ljubim, a ljubim te. Nedostaje mi da te sanjam, a sanjam te. Nedostaje mi da te volim, a volim te… Ako nekad citas ovo, okreni, pozovi, znas, ma nema veze... Nedostaje mi tvoj zivot, tvoje nade, tvoja ocekivanja, tvoji strahovi, tvoja nesigurnost. Nedostaju mi tvoja pitanja, tvoji saveti, tvoja misljenja. Nedostaje mi sve sto je tvoje. Nedostaje mi nacin na koji me posmatras dok razgovaram sa tvojima. Nedostaje mi tvoj otac, tvoj brat, tvoja majka, tvoja baka, tvoj deka. Nedostaje mi tvoj zivot i sve one stvari oko tebe koje ti ne primecujes... Nedostaje mi da te vodim svuda i da te pokazujem svima kao najlepsi deo mene. Nedostaje mi nacin na koji me posedujes, pravis se da me nemas, a dobro znas da me imas vise od svih. Nedostaje mi da me volis... Nedostaje mi tvoja energija, tvoja licnost, tvoja volja. Nedostaje mi lakoca, prisutnost, spontanost, spokojstvo koje osecam kada smo zajedno. Nedostaje mi onaj muskarac u tebi. Nedostaje mi da mi se javis prvi, da se brines o meni. Nedostaju mi tvoje poruke usred noci. Nedostaje mi da ti kazem da si mozda najbolje sto mi se u zivotu dogodilo. Nedostaje mi da ti kazem da te volim i da sam spremna sve za tebe da uradim. Kada kazem sve, mislim na sve... Nedostaje mi da budem bolja od svih, zbog tebe. Nedostaje mi da budem ludja od svih, zbog tebe. Nedostajem sama sebi onakva kakva sam sa tobom... Nedostajes... Mada mislim da to vec znas...

23.09.2014.

Nedostajes. Zao mi je sto je na kraju ovako ispalo sve.

Image and video hosting by TinyPic Budete dugo zajedno i on ode. Odjednom, bez reci. Kaze ti samo da mu je tesko to sto radi i da ne moze vise… Ode kada ti najvise treba. Ode kada ga najvise zelis. I ne mozes nista. I nemas nista. Gotova si. A on? Gde je on? Sa kim? Sta radi? Ne znas, mozes samo da nagadjas… Dane provodis u krevetu, progonjena nemirima, nisi ni za sta. Vracas film, preispitujes se, bunis, prastas, a njega nema pa nema. Covek je tako nemocan pred nekim ko ga nece. Bedniji od najgoreg bednika. Manji od najmanjeg. Moze da bude ne znam sta u zivotu ali pred tom osobom ne postoji, nema ga… Nastavljas da mu saljes poruke. Odgovori i pozeli da nikada i nisi ni poslala. Saljes poruke i ljutis se na sebe sto mu uopste saljes to… Sve puca u tebi, gubis snagu, sve si nesigurnija, slabija. Hiljade pitanja, nijedan odgovor. Mislis da ce da se vrati? Mozda? Kome ce da se vrati? Kome ces ti da se vratis? Podredila si sve njemu, zbog njega, a on… Kako je nepravedno sve to. Zaljubis se, zavolis, posvetis, das celu sebe, a on ode tek tako. Samo nestane iz tvog zivota, ostavi te da lezis pored puta, nemocnu, zgazenu i ranjenu dok svi oko tebe zive, raduju se i slave. Jecas u suzama i molis za milost a niko ne obraca paznju na tebe. On ponajmanje… Najgore je kada spadnes na to da molis za ljubav, kada pokusas sve i kada ti ne preostaje nista osim da prosis i da se ponizavas. Najgore je kada usisa sve ono vredno iz tebe i kada se citava tvoja prica svede na ocajnicku potrebu za njim. Nema sekunde da ne mislis na njega. Nema stvari koja nije obojena njegovim bojama. Nema toga sto ne bi uradila za njega.Gde god da pogledas, vidis ga. Osim pored sebe… Nije ti vise jasno zasto ga toliko volis, a volis ga. Zasto ga toliko zelis, a zelis ga. Zasto ga toliko sanjas, a sanjas ga. Tvoja potreba postaje jaca od tebe. Zavisna si od njegovog pogleda, dodira, stava. Zavisna si od svega sto te asocira na njega. Zavisna si od njegovih ruku, ociju, glasa, smeha. I neprestano preuvelicavas sve njegovo, dok sve svoje umanjujes i smatras bezvrednim… A on kao da se hrani tvojim bolom, kao da uziva u tvojoj patnji nasladjujuci se. Mozda i ne odlazi zauvek, mozda je tu negde, samo podize sebi cenu i uspeva mu. Ti se raspadas, pucas, ceznes da te samo primeti, pruzi ruku i izvuce iz pakla koji je sve veci. A njega nigde. Mrzis ga i volis istovremeno, grlis ga i proklinjes, pretis mu i molis ga… Jos te i ponizava, ne uvazava kao zenu, sve tvoje smatra opsesijom, ludoscu. Kao da mu nista tvoje nije vazno i baca sve ono sto si mu dala. Ogradjuje se i nastavlja svojim putem, a ti se polako gasis. Ubija te sto ne mozes da ga vratis, ili da ga imas bar jos jednom. Znas da je sa drugom. I da nije, bice. Znas da mu vise nije stalo i pored svega sto mu pruzas i sto si spremna da mu das. Znas sve to a bolje da ne znas. Ko je uopste taj muskarac koji ti se uvukao pod kozu, koji isisava sve iz tebe a ne mozes da ga izbacis? Zbog koga si toliko nisko pala i postala neko drugi? Kako si to dozvolila? Sta ima ona sto drugi nemaju? Tacno, ima tebe... Opasna je ta ljubavna igra u kojoj jednog trenutka mislis da imas sve, a vec sledeceg ti se raspada citav svet. Sta god da kazes, okrece se u njegovu korist, nema tih reci koje mogu da dopru do njega. Ogorcena si, ljubomorna, nemocna, besna, letis ka provaliji potpuno razbijena, bez mogucnosti da se uhvatis za bilo sta. I sta ostaje na kraju kada padnu maske, kada se sruse sve iluzije i ostanete ti i on, jedno naspram drugog, oci u oci? Htela bi da ga volis i cuvas ali uzalud, kada njemu to ne treba. Htela bi da mu se posvetis ali uzalud, kada se on lagano izvlaci i odlazi. Htela bi da ga zagrlis i privijes uz sebe ali uzalud, kada te on gura i kaze ti da vise ne zeli. On ima svoj film, ima svoju pricu, ima svoj put. Ti si samo nasela, ti si se samo zanela i pozelela nesto vise. A on? Sta ima on? Sta je sa njim? Sta je uopste hteo? Ponovo ne znas, mozes samo da nagadjas…

23.09.2014.

Kada me pogledas u oci, shvatices koliko ti pripadam... Koliko sam tvoja i niciji vise...

Image and video hosting by TinyPic A znas, najvise sam se plasila da ces me promeniti... Da cu zbog tebe izgubiti veru u ljubav, dobrotu, bolje sutra. Plasila sam se da ces ubiti onu devojcicu u meni koja masta, sanja i veruje u bajke, price i filmove. Plasila san se da ces mi skinuti ruzicaste naocare. Plasila sam se da ces me toliko povrediti da cu postati hladna. Bravo, sve si to i uspeo.

21.09.2014.

Ti. Kako dalje bez tebe?

U nocima kao sto je ova, ostajem bez daha. Toliko mi nedostajes da se rasplacem na prvi stih svake pesme. Suze naprave poplavu u milisekundi. Srce pozeli iskociti iz grudi... U ovakvim nocima i zelim da iskoci, jer kuca za koga ne bi trebalo. Kuca za onog ko ga ne zeli. U tim nocima se sklupcam u krevetu i slusam muziku. Jednu takvu noc peva Merlin svoje Rane. Ne, ti nisi otisao jedino iz mog srca. Ne zelim ti nijednu ovakvu noc. Ne oprastam sto si mi se kao lopov svesno uvukao u srce pa ga slomio.

21.09.2014.

Jedan korak napred. Dva koraka nazad. I tako u krug. Bice bolje.

Niko me nije cinio srecnom kao ti. Niko me nije povredio vise nego ti. Image and video hosting by TinyPic

20.09.2014.

Jedino sto sada znam o tebi je da nisi vise moj, kao sto ti znas da cu ja uvek biti beskrajno tvoja...

Image and video hosting by TinyPic Desi mi se nekad, kao veceras, nesto me stigne. I dozvolim te sebi u kasne sate, da niko ne zna. Taj deo mog dana posvetim tebi. Citam te poruke koje i dalje mogu da mi izmame osmeh. U glavi redjam slike. Jos uvek se trudim da pamtim svaki detalj. Svaki detalj tebe, svaki detalj nas. I bojim se zaborava, bojim se da ne zaboravim neki od nasih momenata. I nastavljam zato. Imam te slike i poruke da me sete ako mi se i desi da nesto zaboravim. I u isto vreme mojim telom vlada i sreca i tuga. Srecna sam sto smo postojali, sto sam neko vreme imala tebe i ‘nas’. A opet,zavrsilo se. Onako kako nije trebalo, bez razloga i pre vremena. I odatle ta tuga u meni. I ne znam kako sam. Ali ujutru, ujutru cu znati ko je pobedio. Tada cu mozda i moci da odgovorim na pitanje kako sam.

20.09.2014.

"Previse emocija za jednu osobu. Previse."

Image and video hosting by TinyPic Mozda bih bila bolja osoba da te nisam upoznala. Mozda sam mogla bolje da te cuvam. Mozda bi sada bio pored mene. Mozda nisam trebala da ti pruzim ni onu prvu sansu. Mozda si mogao da ostanes moj. Mozda je ova noc tu da mi kaze. Mozda treba da cekam da vreme odradi svoje. Mozda se vratis. Mozda me vise u zivotu ne pogledas. Mozda mi se javis. Mozda si i ti mene voleo. Mozda nikada neces saznati koliko sam noci provela misleci na tebe, na nas. Mozda cu zauvek stajati na tom glupom mozda.

20.09.2014.

.

Image and video hosting by TinyPic

20.09.2014.

U inat svima, pa i meni... Nasmej se onda i kada je najteze. Bicu srecna.

Image and video hosting by TinyPic Gotovo je. Odavno je gotovo, samo to nisam mogla izgovoriti na glas. Odavno sam ja shvatila da nisi mislio nista sto si rekao. Nisi nista od toga ni osecao. Bila sam ti samo jos jedan izazov.

19.09.2014.

Imam nekog ko me boli, i ne prestaje.

Image and video hosting by TinyPic Ne mogu da budem ljuta. Svako ima prava da izabere ono sto zeli... Ti si izbrao nju. Moje je samo da se sklonim... I da ti pozelim srecu. To je sve. A ja? Pa prebolecu nekako...

18.09.2014.

"Ćutim u stvarnosti, ćutim i u snu."

Image and video hosting by TinyPic Veoma mali broj ljudi razume moju tugu. Svi misle da sam srecna, da me ne zanima nista. Ali, nije tako. Volela bih da ponovo bude ono sto je bilo.Volela bih da mogu vise da isplacem sve one suze koje drzim unutra predugo. Volela bih da te iscupam iz mog srca, ali je nemoguce. Da, upropastio si mi zivot. Najbolji vreme mog zivota je onda kada sam bila sa tobom, koje cu zauvek pamtiti. Ko zna, mozda jednog dana opet.. Ne, nema veze, to nije moguce.

17.09.2014.

Njegov smeh. I nista mi vise nije potrebno.

Image and video hosting by TinyPic Image and video hosting by TinyPic

17.09.2014.

.

Image and video hosting by TinyPic

17.09.2014.

Meni trebas ti. Ako moze za zauvek.

Image and video hosting by TinyPic

16.09.2014.

Za sve one koji budni cekaju zore... Niste sami, razumemo se.

Postoji neko sa kim imam uspomene, sa kim sam se satima grlila, neko koga sam satima gledala, neko koga volim. I svake proklete noci, pustim suzu, za sve te uspomene, a ne mogu da ih izbrisem, ni ne zelim. Jednostavno je moja ljubav toliko velika da zelim svega da se secam, iako me sve to boli.

14.09.2014.

Uhvatim sebe, ovako posle ponoci, kako se pitam da li me se bar ponekad setis. Bar na milisekundu.

Stvarno ne znam da li je gore kada u neko gluvo doba noci me stignu crne misli pa pomislim da si ko zna s kim u ko zna cijem zagrljaju ili kada budna docekam novu zoru i shvatim da dolazi jos jedan bezvezni dan otkako te nema u mom zivotu..

12.09.2014.

Kako srcu dokazati da se neces vratiti?

"Snajka, pa gde si ti? :D" Da, jedan od tvojih boljih drugova mi je poslao poruku. Srce mi je na trenutak stalo. Gledam u onu poruku i ne mogu da verujem sta citam. Tresla sam se, ne znam ni sama zasto. - Pa nisam vise snajka :D I onda sledi prica kako sam lepa, kako ne znas sta si ispustio, kako bi on znao da me sacuva, kako je fina devojka uvek vredna cuvanja.. Steta sto ovo drugi misle, a ne ti.

12.09.2014.

On i ja smo jednom bili mi. Jednom sam ja volela previse, a on premalo. Jednom.

"Ajd sad budi pametna. Znas, i kad muskarac prestane da te voli, veoma je vazno da ti nastavis da volis sebe. A to ces moci samo ako sacuvas ponos. Ej, njega ces preboleti, ali izgubljeno dostojanstvo neces. Treba, bre, zeno, da gledas sebe u ogledalu do kraja zivota. I da se radujes svom liku, a ne da sklanjas pogled pred krpom koja se ponizavala zbog svakog covekolikog majmuna koji joj je laznim obecanjima slomio srce!"

12.09.2014.

Plasim se da volim posle tebe. Postala sam alergicna na ljubav. Fuj.

"Znas, nisam ni ja uvek dobro. Nekad sam tuzna. Place mi se. Treba mi zagrljaj. A niko ga ne nudi. Znas, nisam ni ja uvek srecna. Samo, zbog osmeha na mom licu ti pomislis da jesam. I ta pomisao ti je dovoljna. Ne proveravas. Ne pitas kako sam. Znas, znam ja slusati, ali jednom, samo jednom, bih htela da ti poslusas mene. Ali stvarno da slusas. Da cujes taj jecaj moje duse, da shvatis zasto tako dobro znam kako ti je."

07.09.2014.

On mi ulepsa i tisinu svojim zagrljajem.

I koliko god te zelim zameniti sa drugim, ne mogu. Ne mogu jer moje srce je vec odavno naviknulo na tebe i vraca ti se iznova i iznova. Jos uvek pred mojim okom su slike srecnih trenutaka provedenih sa tobom i sada mi se sve ovo cini kao san iz kojeg cu se probuditi. Samo jos jedno zavarivanje sebe, a zasto? Jer ne zelim opet biti povredjena, a povredjena sam ostala. Ne zelim ni zamisliti kakav si stvarno, a zapravo jako to dobro znam, samo ne zelim to prihvatiti. Sta mi sada ostaje? Nadati se nekome za koga znam da mu cak nisam ni draga, da mu nisam nista osim jos jedne njegove igrackice. I dalje ostajem ona glupaca koja veruje svakoj tvojoj reci, mozda jos jedna tvoja barbika! Jos samo jedna naivna devojka koja je poverovala tvojim slatkim recima, tvojoj glumi.. Na kraju meni ostaju samo uspomene na one lepe dane i nada da ces me jednog dana znati ceniti, a do tada mozda cu te cekati... ustvari cekacu te! Kazu ako covek voli nekoga, onda voli i njegove mane i vrline.. Ja volim apsolutno sve u vezi sa tobom! Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

06.09.2014.

Niko nije kao ti. I to je dobro. Dovoljno je sto mi ti lomis srce; ne treba mi jos koji takav.

Skoro su me pitali "Kako ti je bez njega?" - Kao bez jednog dela srca. Ali zivim i bez njega. Shvatila sam da ce mi dugo trebati da ga zaboravim, da cu dugo osecati prazninu u srcu, ali isto tako da mogu i moram bez njega. Niko nije umro od nesrecne ljubavi. Necu ni ja.

06.09.2014.

Odustani, uradila si sta si mogla.

Pre neki dan sam mu za rodjendan ostavila poruku, tacnije roman, u inbox-u. Pisalo je tu svasta. I da mi fali, da zelim vratiti one dane sa njim, da bih volela da je sve ispalo drugacije. Da samo nisam zelela njega da izgubim, a bas to se i desilo. Tri sata mi je trebalo da posaljem tu poruku, plasila sam se odgovora. Video je tu poruku, odgovorio je "Hvala najlepse :D Ne znam sta da ti kazem na sve ovo...". Gledala sam u te dve recenice, pa u onaj svoj roman, pa opet u te blesave recenice, pa opet roman.

05.09.2014.

Nije nebo toliko ogromno, kolika je moja potreba za tobom.

Kazem da te necu, progovaram lazi za sebe i druge. Zamisljam te, osetim neku prazninu i bol. Jos jedan dan, jos jedan prokleti, dosadan dan bez tebe. Bezim u mastu, snove, u svet gde ja postavljam pravila zivota, u svet gde si jos moj. Volim te toliko da ne mogu da disem i jedino strahujem da te nikada vise ne vidim. Sedim gluvo, nemo i samo o tebi razmisljam. Volim te, cekam te, a znam da neces doci. Pisem ovo i znam da neces procitati, jer nikada necu poslati. Kazu da to sto me muci nije vredno paznje, zasto onda suze u ocima i dalje stoje? Znam da nemam pravo, zato vise nista i ne trazim, pozelim, al nije stvar u mojim zeljama. Ja sam samo nemi posmatrac, neko ko cete voleti tiho, uvek, bez reci.. Ako ikada prepoznas tugu u mojim ocima, znaces da si mi srusio svet, ali nikada ti necu nista pruziti sem prijateljskog pozdrava, podrske i saznanja da sam uvek tu za tebe. Zivis svoj zivot presrecan. Ja ti zelim jos vise, svu srecu ovog sveta, tebi i tebi dragima. Zauvek zadrzi onaj sjaj i ludacko provedene noci. I ne znam da li cu, ako me u nekoj nestvarnoj, izmisljenoj javi opet pozelis i potrazis, ako rasiris ruke i pozoves me, ne znam da li cu moci da ti kazem NE. Prazna nadanja teraju da vristim u sebi. Sacuvaj me negde u cosku nekih misli, pored police lepih secanja, kako ne bih izbledela. Sacuvaj me, jer mozda ti zatrebam posle dugo vremena. Da li cete nekada nesto podsetiti na mene i naterati da kazes "Nema vise one male". Ko zna, mozda sam u tebi sanjar, buntovnik, nije ni vazno, samo da sam nesto. Veruj, ne planirano sam pocela da te volim. Ne znam ni sama kada i kako, verovatno davno, negde izmedju pogleda satkanog od snova i i slatkih, simpaticnih reci. Svi u buducnosti imace jedan neresiv isti problem, oni nikada nece biti TI. Uz svako ime stajace jedno veliko ALI. Da zivimo u nekom drugom vremenu, pod drugim okolnostima, da li bih mogla jos da ti znacim? Znam da vise deo tvoga sveta necu biti, necu biti tvoja omiljena boja. Samo, ne znam vise kako da sakrijem oci koje se zacakle kada god te neko ili ja sama cesto pomenem. E, pa zahtevam, trazim, zelim, DAJ MI JOS SAMO JEDAN DAN PROVEDEN SA TOBOM I JOS KOJI! Mozda je i previse, mozda i sramno, ali ni ja vise nisam ja! Ja i dalje sanjam. Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

04.09.2014.

Svaku noc posvetim tebi. Malo li je?

Prodjose skoro dva meseca, a ne prodje ni dan. Ocekujem svakodnevno poziv, poruku, ocekujem da cemo se sresti negde u gradu, medjutim, poziv i poruke ne stizu, a vidjam te svugde i nigde. Iscitavam stare poruke, pregledavam stare slike. Vecina se toga, do duse, odvija u mojoj glavi, a uvek drugacije, bogatije za detalj ii dva, u drugoj nijansi ili posmatrano iz drugog ugla. Rekli su mi da je normalno, to sto boli, da ce proci vremenom. Ne znam na koje su vreme mislili, iskreno, i ne zanima me. Ne znam ni da li zelim da prodje. Mislim da bi prolazak tog bolnog osecaja znacio izdaju tebe, da bi znacio da pocinjem da zaboravljam tebe, a na to nisam spremna, na to necu nikada biti spremna. Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

28.08.2014.

Ona najlepsa pisma, pisana tebi, izgleda samo ti neces procitati.

E ovako, nisam te zaboravila. Svaki dan se secam tebe, svaki dan citam tvoje poruke i gledam nase slike. Svaki dan mastam da ces mi se vratiti. Svaki dan se nadam. Svaki dan ocekujem tu je*enu poruku da ti nedostajem, ili tako nesto. Ocekujem da ces mi reci da nisi vise sa njom. Svaki dan citam tvoje "volim te" i uorno i uporno mislim na tebe. Al' najteze je sto znam da se ti mene i ne setis. Tesko je znati da si i meni nekada govorio "volim te", a sada to govoris nekoj drugoj. Tesko je znati da ti nista ne znacim. Znas da bih ti svaki put odgovorila na poruku. I povrh svega ovoga, ja te i dalje volim i dalje te zelim, i dalje mastam, sanjam i nadam se. Al' od toga nista nece biti. Ponovila bih svaki trenutak, svaki tren koji smo proveli zajedno. I secanja me ubijaju. Sve sto smo doziveli, svaki seknd pored tebe pamtim kao da je bio juce. Svaki trenutak bih ponovila samo kada bi bilo moguce. Kada bih mogla da vratim vreme ili barem da te sada vidim. Ceo svet u tvojim ocima postoji. Kada bih i ja bila u njima, ali nisam, steta! Ti si poslednja adresa na kojoj bila sam. Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

22.08.2014.

Kod mene buduce vreme izgleda ne postoji. Samo proslo, davno izgubljeno...

I eto, sta mi se opet desava. Dopustila sam da ceo dan provedem u iscekivanju jedne jedine poruke ili jednog jedinog poziva. Kakva greska, jos jedna greska u nizu. A non-stop mislim na tebe, a izdao si me toliko puta. Svaki put sam ti oprostila i veruj mi, svaki put cu ti oprostiti. Oprastala sam jer mi znacis, a i dalje cu ti oprastati. A kada bolje razmislim mislim da si svestan koliko si me puta napravio idiotom, a ja naivno detence kojetada ne primecuje, a tek kasnije shvati ko koga kolikim idiotom cini. Vise nemam sta da izgubim, uvek me mozes izdati ponovo. Cekam te, a znam da se neces pojaviti, kao i obicno! Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

20.08.2014.

Niko mi nije vise stran od njega, a nekad sam znala i kako dise.

Vetre, zastani malo da ti ispricam svoje tuge. Pa ih odnesi, sto dalje, bila bih ti zahvalna. Dovoljno su se druzile sa mnom. Ne trebam ih više.

18.08.2014.

"Ima tako nekih mesta koja se ne mogu zaboraviti. Prođeš, ne zadržavaš se, brzo zažmuriš, ne smeš. Vazduh je tu ostao drugačiji."

Tuzno je sto sada umesto poljubaca brojimo dane koji prolaze bez nas... Cini mi se kao da su godine... Cekam. Sat uveliko govori da je kasno... Ipak cekam.

17.08.2014.

Sta ostaje posle ljubavi? Prepune pepeljare.. i prazno srce.

16.08.2014.

Poslacu ti svoj jastuk. Zna taj sve moje tajne. Mozda bas njemu poverujes sve o meni. Malo je mokar. Ne brini, to je samo od suza.

16.08.2014.

I dalje je lep. I dalje ima najlepse oci na svetu. I dalje nije moj. Nekada moras odustati od ljudi. Ne zato sto ti je svejedno, vec zato sto njima jeste.

Nisi smeo da mi umes sve, da me nateras da te zavolim ludo i bezumno, pa da poput prasine sa starog kaputazbrises iz mog zivota i to bez oprostaja. Nije takav dogovor bio, dodjavola. Nisi smeo. I kako posle tvojih slatkih reci i lazne ljubavi da verujem bilo kome?! Kada sam bila glupa, lakoverni idiot. Ne umem da prepoznam tudju iskrenost i time pokvarim sve. Zbog tebe vise ne verujem ni samoj sebi. Bravo za maestralnu glumu, uspevas da mi unistis sve i kada nisi tu.. Glupo je bilo od mene sto sam verovala da ces me zeleti ovakvu kakva sam. Tvrdoglava sam, detinjasta, ljutim se bez razloga. Glupo je bilo od tebe sto nisi shvatio koliko sam bila tvoja. Ipak, najgluplje je sto sam verovala da stvarno zelis biti moj. Prevario me tvoj pogled, osmeh, dodir. Osam meseci je dug period. Osam meseci smo se voleli, svadjali, ali uvek ostajali zajedno. I sada, ti prekidas sve. Jer ja odlazim?? Rekla sam ti koliko te volim i da daljina ne mora unistiti to sto imamo.. ali ti ne slusas! Samo znam: ONAJ PRAVI NECE TAKO LAKO ODUSTATI OD MENE. Rekli su mi da su studentski dani najlepsi u zivotu i da ih zato maksimalno iskoristim. Ti mozes ili ne moras biti deo tih najlepsih godina. Na tebi je da odlucis. Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

15.08.2014.

Steta sto uvek ponos izadje kao pobednik. Ljubav izgleda samo dodje i prodje. On, nazalost, uvek ostaje. I ne prolazi.

Zasto me pitate gde je on? Nekad sam znala sve, cak i kako dise iako nije kraj mene, ali sada vam ne mogu dati odgovor na to pitanje. Verovatno je srecan, tamo negde van mog sveta. Smeje se, ispija kafu sa drugarima, srdacno pozdravlja ljude koji se dive njegovoj harizmi dok ga posmatraju kako ponosno koraca vrucim asfaltom njegovog malog mesta u kom zivi. Pravi su srecnici, znate. Raduje se Suncu, ovim lepim danima i svim ostalim carolijama koje mu pruza zivot. Eno ga, zivi. Bez mene kraj nje i lepo mu je, osecam to. I zato, ne pitajte me to vise nikada, ne otvarajte ranu koja nikako da zaraste. Pustite ga da zivi, a mene da ga prebolim u svojim nocima. Nije to vasa stvar.

15.08.2014.

I ove noci. U isto vreme. Na istom mestu. Ista osoba. Isti osecaji.

Boze, gledam te i ne verujem koliko si postao stran. Ne, to nisi ti. Nisi onaj koga sam zavolela i znala da mu procitam svaki uzdah. Ovo su neke druge oci, druge usne, sasvim neko drugi. Ma, da li si to ti? Zar te je nase "zbogom" toliko promenilo? Ne prepoznajem te.

14.08.2014.

Jednom ce prestati da boli, mora...

Ne znam kako ovo da pocnem. Mozda ne znam ni sta hocu da ti kazem posle svega sto se desilo, mozda ne znam ni da li bi trebalo nesto da kazem, ili da jednostavno ostavim sve ovo ovako kako je. Trenutno sam sasvim zbunjena. Jedino sto znam sada je to da mi mnogo nedostajes. Ne, ne bi ovoliko bolelo da je samo navika. Sada tek shvatam da tu ima neceg mnogo jaceg, mnogo. Bar sa moje strane. I uvek je bilo, iako ja to mozda nisam htela da priznam. Zar uvek meni mora da se desi to da shvatim koliko nekog volim tek kad ga izgubim, onako, zauvek? Ali bitno je da se ja secam svega. Svake sekunde provedene sa tobom, svake recenice koju si mi rekao. Znam da sam nekad izgledala hladno i neizainteresovano, ali svake sekunde si samo ti bio u mojim mislima, ali ja jednostavno nisam imala dobar primer pre tebe, nisam znala kako treba voleti nekoga. Sve moje "ljubavi" pre tebe su se svodile na to da mi na kraju nijedan od njih nije znacio, ni pola kao ti sad. I ja mozda ne znam da sve sto mislim kazem na neki lep nacin, ponekad previse grubo, ironicno ili kako vec. Nikad nisam zelela da kazem ili uradim bilo sta sto bi tebe povredilo. Znas kako kazu, sto ne zelis sebi, ne cini drugima. Uvek sam htela samo najbolje za tebe, da budes srecan. Sada kada znamo oboje da to sa mnom ne mozes da budes, zelim ti svu srecu sa njom. Mozda je tebi ovo sve bila igra, meni nije. Mozda ti nista nije znacilo, meni je to sve na svetu sto imam. Sve mi je to secanje na tebe. I vise ne znam ni sta da kazem, osim da ti zelim srecu i sve ono sto si ti oduvek zeleo. Neka bar jedno od nas dvoje bude srecno. Znam da ti vise nije stalo, ali se ipak nadam, nadam se da ces shvatiti da cu ja uvek biti osoba koja ce biti tu za tebe i koja te voli najvise. To je jedino sto bih volela da mozes da znas, ali ne mozes, jer ja nemaam hrabrosti da ti ovo posaljem i prekinem ovo cutanje dok jos mogu. Sada vise reci ne znace nista posle svega sto se desilo.. Samo nisam zelela da izgubim tebe, a bas se to desilo i moracu da pokusam da sve zaboravim sto nije nimalo lako.. Ja sam tebi bila samo jedna u nizu, a ti meni jedan jedini. Ja sam pored tebe naucila sta je ljubav. Mozda ces i ti nauciti sta je ljubav, ali sada sa nekom drugom. Onom koja ce ti znaciti vise od mene, sa onom koju ti izaberes. I ne, ja nemam vise nista da kazem. Volim te kao sto nikog do sad nisam volela. Volim te dovoljno da te pustim da odes, a to je vise nego sto sam ikoga volela. Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

14.08.2014.

Danju te nekako i prezivim. Ali nocu me stignes i upropastis sve. I opet sve iznova i iznova...

Srce, ne trudi se. Otisao je on, shvati. Ne mozemo mi tu nista, pomirila sam se sa tim. Pomiri se i ti. Sve smo probali, je l' da? Sada je samo ostalo da ga prebolimo, moramo...

13.08.2014.

"Ma nemas ti srce u grudima kad' si me nevinog ubila, ali cak i to ja razumijem.."

Priznajem ti, volim te. Ostale lazem kako mi nije stalo do tebe, a sama znam da jeste, i to previse. Obozavam kada procitam na telefonu neku tvoju poruku, tada ih propratim najiskrenijim osmehom, ali posle toga osmeha slede suze jer znam da od tebe vise necu dobiti poruku, jer si me vec zaboravio. Pa covece, koja ce se stalno radovati tvom osmehu, zagrljaju, poruci, da li ce se neka vise radovati od mene, a? Ne znam kako si mogao da zaboravis sve one neprocenjive trenutke sa mnom, ili mozda tebi nisu bili neprocenjivi. Onda kada sam bila uz tebe kada su te svi ostavili, onda kada je neko trebao da te saslusa. Obecao si mi isto, a nisi to ispunio. Jednu stvar mogu za sebe da kazem sa sigurnoscu, a to je da ako sam nesto obecala to sam i uradila. Obecam samo kada sam potpuno sigurna. Sada kada mi trebas vise nego ikada, kada se setim doci kada smo se dopisivali do tri ujutru i kada se opet sa druge strane setim da smo sada potpuni stranci iza kojih su ostale samo uspomene. Sada te nema. Na kraju bih zelela da te pitam: "Kako je moguce da si sve tako brzo zaboravio, kako si mogao toliko vremena da glumis da ti je stalo? Kako je moguce da ti je tako lako da se pretvaras da smo mi u stvari nista tj. da sam ja bila nista?!" Znas li koja je razlika izmedju tebe i mene? To sto ja nisam nikada odustala od tebe na nacin na koji si ti odustao od mene.. Nisam, i nikada necu. Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

12.08.2014.

Nisam te ja oterala od sebe, da se razumemo. Sam si otisao.

Bicu ja dobro. Za godinu, dve, tri... Onda kada saznam da si se ozenio, da si postao otac. Jedino tada cu shvatiti da je stvarno kraj. I nastavicu dalje, ne znam kako, ali moracu. Pozelecu mu srecu, iako me ni tog puta nece cuti... A ja? Uglavnom, bicu dobro.

10.08.2014.

Da ti je dovoljno stalo, znala bih. Pokazao bi mi.

Ne bih ja pisala sada ovde za tebe, ali to mi je jedino sto mi je ostalo. Jos uvek trazim opravdanje za sve sto si uradio i rekao, branim te od svih, a ipak ne bi trebalo. Za svaki poziv pomislim da je od tebe, i svaki put se razocaram kada vidim da nije. Niko nije slep, vide oni moj osmeh kada se spomene tvoje ime i kako mi zadrhti glas kada ga izgovaram. Ima dana kada mi falis. Danas je taj dan, ali i svaki drugi. Ne prodje dan da mi ne prodjes kroz misli ili bolje receno ni ne izlazis iz njih. Dovoljno je samo da cujem u parku, na ulici, autobusu tvoje ime i gotovo, sve misli se vracaju.. Pamtim onda kada si bio uz mene, pamtim sve sa tobom. Nemam ja ni mrvu hrabrosti da ti ispricam sve, ma ni deo da ti ispricam. Uvek sec mi trebati mnogo vise nego sto cu biti u stanju da ti to kazem. Legnem da spavam, ti, probudim se, opet ti. Znas da mrzim patetiku, ali veceras me lome emocije. Ma bicu ja dobro samo ne veceras. Veceras je posebno vece, kada i pored toga sto mi prolazis kroz misli, pisem o tebi tj. prenosim misli ovde.. Kazu da ljubav u koju verujemo uvek postoji sacuvana jos jedna sansa. ZNAJ DA JA VERUJEM! Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

09.08.2014.

Boli sto te nemam!

Svakog jutra kada se probudim ruka poleti ka telefonu da vidim nema li slucajno poruka od tebe. Makar da dobijem jedno "Dobro jutro." Ni ovog jutra opet nista. na displeju se vidi samo 3% baterije i tvoja fotografija kako se smesis. Samo se ti smej, lep si kada se smesis, nemam nista protiv. Samo, seti se nekada da postojim. Znas me, tvoja bivsa draga.

08.08.2014.

Prvi je cije mi mane apsolutno nisu bitne.

Mislis da nema nista gore od laganja? A sta je sa laznom nadom? To je ono sto te ubija svako vece pre nego sto zaspis, kada stavis glavu na jastuk i samo o tome mislis. Skrhana bolom postala sam ravnodusna, hladna i bezobrazna prema svakom. Kao plasticna ruza,tu sam, ali nisam ziva, nemam miris, nemam sjaj. U isto vremei niko i neko. Prodju i sva razocarenja, ucute se, ali se ne zaborave. Setim ih se samo onda kada mi das povod. Kada te ponovo sretnem, a ja taman nacrtala novo Sunce. Ako mislis da je prekid kontakta bila najlaksa stvar za oboje i da je to bio lep nacin, varas se, slomljeno srce je slomljeno srce. Ja ti zelim najlepsu i neunistivu srecu, onakvu kakvu sam zelela za tebe i mene. I nisam ja vise bitna u toj prici, ja cu se vec nekako snaci. Cuvaj se, nekome je stalo! Tvoj Smesko :D

08.08.2014.

Srce na papiru.

Kako boli ova samoca u meni, ova bol me ubi. Daljina ce nas deliti, sve je protiv nas. Sto me najvise boli, ti si protiv nase ljubavi.I sve dane provedene sa tobom pamtim, svaki tvoj pokret usana, samo si ti imao najlepsi osmeh. Ali samo si me ti ovoliko povredio, po prvi put osetim bol u sebi. Kako si mogao dopustiti da ti se osmeh pretvori u reci koje bole najvise?! Sedim sad i pisem, pisem jer ne mogu nikome reci kako se osecam. Niko me nece saslusati, svi imaju svoje brige. Ili ce mi jednostavno reci "Zaboravi ga.", a ne shvataju koliko se boli krije u meni, koliko te volim. Ne mogu da zaboravim tebe, ne mogu da nadjem sebi drugog. Sta mi vrede oni kada moje srce pripada tebi?! I onda dolazi novi dan, nova nada, mada znam da ce kada se noc spusti u nase ulice niz moje lice poteci reka suza. Kada zatvorim oci i utonem u duboki san, vidim tebe, vidim nas. Volimo se, smejemo se kao nekada, a onda se budim i gledam oko sebe, znam da te nema, al' ponavljam istu situaciju, trazim te bez obzira na sve. Sto je najgore, ni ovo proteklo vreme mi ne pomaze, kao da zna da se raspadam. Pusticu vreme da mi tvoj zaborav dones, pusticu vreme da ljubav izbledi. Kada se to desi ostace samo slike sacuvane koje cu od sebe sakriti. Molim te, ne dolazi mi tada, ne radi mi to, pusti me da zivim zivot ravnodusnih.


To the moon and back!
<< 09/2015 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
27282930


30.10.2013. - 15.07.2014.

17.01.2015. Ovo nema rok trajanja. <3

"A ona ce zauvek ostati samo njegova. Mozda ce ona nekada opet biti zaljubljena, mozda ce opet voleti. Ali, jedan deo nje ce uvek pripadati njemu."




MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
25803

Powered by Blogger.ba

body